Парк пријатељства

Према предлогу Покрета младих горана из Београда, који су сматрали да догађај какав је Београдска конференција треба обележити трајно, подигнут је Парк пријатељства као симбол борбе за мир у свету и пријатељства међу народима. Њихов пројекат подржали су Савет за културу и Савет за урбанизам Народног одбора града Београда. У његовом централном делу доминира Алеја мира, архитектонски уобличен дрворед платана чије су саднице садили председници земаља чланица Покрета несврстаних. Парк пријатељства наставио је и у наступајућим деценијама свој живот, те су бројни председници и званични посетиоци наше земље допринели сађењем свог дрвета мира.


Прво дрво у овом парку засадили су Млади горани, и то је био храст, симбол Покрета горана. Први председник који је засадио платан био је шеф делегације Саудијске Арабије, принц Ибрахим Совеил, а други Хабиб Бургиба, председник Туниса. Јосип Броз Тито засадио је 7. септембра 1961. платан, и тај се датум сматра званичним почетком формирања Парка пријатељства. Платани су изабрани због своје дуговечности као симболи идеје несврстаних о успостављању трајног мира у свету. Саднице платана су постављене на удаљености од осам метара да би се на одређеној висини раста спојиле и тако формирале јединствен зелени низ који је такође носио симболику о повезаности свих народа кроз заједничку идеју. Поред сваког засађеног дрвета постављена је плоча са именом државника и земље из које долази, годином садње и латинским називом дрвета Platanus acerofilia. Касније су се платанима придружили и бор, бреза, липа, јавор, а Ролингстонси су 2007. године на овом месту посадили четири саднице сибирског бреста.


Парк пријатељства може се посматрати као својеврсни музеј мира на отвореном. Занимљивост представља податак да је Прва конференција Покрета несврстаних слављена и обележавана постављањем традиционалних симбола власти, какви су обелиск, триангл – пирамида, грбови и заставе земаља, али је њено трајно обележје и „жива успомена” заправо (п)остао Парк пријатељства у Новом Београду, а поменути симболи су готово сви уклоњени након завршетка конференције, јер су и постављени као привремени, а не трајни објекти. Поред обелиска на Тргу Маркса и Енгелса и оног код Бранковог моста, поводом одржавања Прве конференције Покрета несврстаних, чије су церемонијалне седнице одржаване у близини парка – у новоотвореном СИВ-у, била је планирана изградња још једног обелиска у самом Парку пријатељства. Његова изграња за ту прилику није се догодила, а постојећи обелиск под називом „Вечна ватра” подигнут је 2000. године (сазнај више на препорученим линковима).


Прво идејно решење Парка пријатељства израдио је инжењер Урбанистичког завода Београда Владета Ђорђевић. Парковска површина је тако решена да интерне стазе формирају појединачне парцеле, у којима би свака земља изложила своје симболе, етнолошка обележја, копије скулптура, специфичне вртне детаље и биљне врсте. Величина сваке парцеле би обухватала око 50 до 100 квадратних метара, а њихов распоред био би такав да симулира географску удаљеност од Југославије. Интерне парцеле су замишљене као мали „музеји на отвореном”, уређене према пројекту земаља учесница које би тако дале свој допринос уређењу Парка.


Коначно архитектонско-урбанистичко решење Парка пријатељства добијено је неколико година касније. Прва награда додељена је пријави под шифром Потез архитекте Милана Палишашког, а детаљну анализу пројекта пронађите у раду Иване Весковић „Парк пријатељства у Новом Београду” који на листи препоручених линкова.


Године 1989. када је Београд био домаћин IX самита Покрета несврстаних, појавили су се предлози који би оживели управо идеју низа музеја на отвореном, и у том простору представили земље учеснице ове конференције. Тадашња штампа бележи постављање репрезентативне скулптуре коју је посебно за ту прилику израдила чувена кубанска уметница Рита Лонга. Из Каира је за ту потребу пристигла и статуа фараона Тутмозиса III, а штампа наводи да се очекују и поклони осталих 6 главних градова несврстаних земаља, домаћина дотадашњих самита. Даље информације о овим уметничким делима, као и о њиховој улози у овом „музеју на отвореном” током IX самита ПН-а 1989. године до тренутка формирања ове мапе нисмо пронашли. Уколико их имате, слободно допринесите уобличавању ове херитолошке мапе тако што ћете послати фотографије, податке, приче, сећања на nesvrstani21@gmail.com.


Као знаменито место за културно добро Парк пријатељства утврђен је 2014. године.


Препоручени линкови:


- Парк пријатељства у Новом Београду (beogradskonasledje.rs)
- Парк пријатељства у Новом Београду - PDF (beogradskonasledje.rs)
- Парк пријатељства у Новом Београду (scindeks-clanci.ceon.rs) Живот обележја испричала: Ана Кнежевић

галерија