Kupola MAU

Muzej afričke umetnosti – zbirka Vede i dr Zdravka Pečara u okviru ove mape obeležen je kao trostruki nosilac (s)pomena nesvrstanosti. Najpre kao kolekcionarska zbirka koja je zahvaljujući dugogodišnjem boravku i kulturno-političkom angažovanju Vede Zagorac i Zdravka Pečara u Zapadnoj Africi postala muzej, a vremenom i mesto sećanja, mesto okupljanja afričkih i nesvrstanih zajednica, i mesto i dalje žive kulture legatorstva, zaveštanja, poklanjanja i darivanja predmeta kako od strane afričkih zvaničnika, ambasada, tako i jugoslovenskih putnika, radnika i kolekcionara. Potom, kao mesto koje čuva obeležja antikolonijalizma, kakvo je sidro koje se nalazi pored ulaza u MAU, ali i skulptura-instalacija Nikole Kolje Milunovića koja prikazuje mapu Afrike u rešetkastom gridu, na samom ulazu u MAU. I najzad, kao mesto koje se može vezati za obeležja nesvrstanosti u Beogradu povodom organizacije i pripreme IX samita Pokreta nesvrstanih 1989. godine, kada je izgrađena kupola MAU, koju usmena istorija pamti kao potencijalno mesto okupljanja delegacija zemalja učesnica IX samita, koje se usled zakašnjenja i otežanih uslova gradnje u to vreme na ovom mestu nije dogodilo.

Kupola MAU ima dinamičan kako stvarni, tako i imaginarni život. Kao jedan od „najlepših izložbenih prostora u gradu” (Spaić, 2019, Nezaštićeni svedok br. 1: Afrodizijak) potkupolni prostor i njegov impozantan eneterijer u više su navrata upotrebljeni kao scenografija, galerija ili pak televizijski prigodna i fotogenična arhitektura. Upravo je u tom prostoru, iznenada i zadivljen njegovim izgledom, kamerunski umetnik Bartelemi Togo 2006. godine postavio instalaciju Omaž Zdravku Pečaru. U njemu je sniman Video pojmovnik umetnosti i teorije 20. veka, kao i nekoliko muzičkih spotova, emisija, reklama.


Kao obeležje nesvrstanosti, kupola MAU se vezuje za akciju uređenja i prireme Beograda za IX samit Pokreta nesvrstanih koji se održao od 4. do 7. septembra 1989. godine u Sava centru. Tadašnja štampa beleži dugogodišnji problem prokišnjavanja zgrade MAU, koja je sve do 1989. imala ravan betonski krov sa lanternama i betonskim cilindrima, i na kome je bila posađena trava. Fond solidarnosti sa zemljama u razvoju je početkom 1989. odobrio sredstva za izradu reprezentativnog kataloga-monografije MAU za IX samit Pokreta nesvrstanih, a sanacija i adaptacija zgrade MAU uvrštena je u listu prioriteta u okviru priprema Beograda za samit. Međutim, početak radova se kontinuirano odlagao, a prva faza radova – spaljivanje trave na krovu – započela je tek 9. avgusta 1989. godine. Tada je u štampi zabeleženo: „istini za volju, da nije samita nesvrstanih, MAU bi verovatno bio osuđen na propast.”


Tek nakon završetka IX samita postavljen je krovni kostur kupole, te se može zaključiti da u toj godini, sudeći i po fotodokumentaciji i usmenim svedočenjima iz MAU, delegacije Pokreta nesvrstanih nisu ni posetile MAU. U toj godini zabeležene su posete Roberta Mugabea (Robert Mugabe), predsednika Zimbabvea (24.01.1989), zatim Lansane Kontea (Lansana Conté), predsednika Gvineje (03.06.1989) i Ibrahima Babangide (Ibrahim Babangida), predsednika Nigerije (09.09.1989) koji je tog dana otvorio i izložbu fotografija u MAU (nav. prema Ličina, Muzej afričke umetnosti (nastanak, razvoj, perspektive), master rad, Beograd, Fakultet političkih nauka,2013: 58). Godina 1994. kao godina završetka gradnje kupole MAU kakvu poznajemo danas, beleži veliki sukob o sanaciji MAU i potencijanoj izmeni namene prostora koja reflektuje i napetu političku situaciju u SFRJ.


Muzej afričke umetnosti – zbirka Vede i dr Zdravka Pečara predstavlja značajno i živo mesto na mapi nesvrstanosti koje teži da i danas aktivno preispituje sopstveno nasleđe i kulturu pamćenja nesvrstanosti različitim i brojnim heritološkim akcijama, kojima se pridružuje i ova mapa kao projekat MAU i baštinski plug-in izložbe Nesvrstani svet, organizovane u čast šezdesetogodišnjice Prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu. Kupola MAU u ne sasvim dobrom stanju danas se koristi kao muzejski pomoćni prostor, a njena rekonstrukcija i adaptacija očekuje nas u vremenima koja dolaze.

život obeležja ispričala: Ana Knežević

galerija