MAU

Muzej afričke umetnosti – zbirka Vede i dr Zdravka Pečara otvoren je za javnost 23. maja 1977. godine u objektu nadograđenom na nekadašnji atelje umetnika Moše Pijade, koji su potom koristili Zora Petrović i Boško Karanović. Na ideju Vede Zagorac, angažovane političke radnice, ekonomistkinje, spisateljice, tada supruge Zdravka Pečara, novinara, istoričara i ambasadora SFRJ u Maliju i Gani, osnivačka zbirka Pečar poklonjena je gradu Beogradu. Njihova zbirka danas čini stalnu postavku Muzeja afričke umetnosti koju su dizajnirali Slobodan i Saveta Mašić po konceptu antropološkinje i prve direktorke MAU, Jelene Aranđelović Lazić.


O Muzeju afričke umetnosti, njegovom mestu u okvirima postkolonijalne teorije, o njegovim osnivačima, istoriji i rekonceptualizaciji napisano je nekoliko studija, knjiga, odbranjena je jedna doktorska disertacija, a pogledi „iz više uglova” na MAU nekad i sad okupljeni su u monografskom izdanju povodom 40. jubileja MAU Nyimpa kor ndzizi – Čovek ne može opstati sam: (Re)konceptualizacija Muzeja afričke umetnosti – zbirke Vede i dr Zdravka Pečara koju su priredile Emilia Epštajn, viša kustoskinja MAU i dr Ana Sladojević (pogledaj listu preporučenih linkova za sve pomenute reference).

Muzej afričke umetnosti – zbirka Vede i dr Zdravka Pečara u okviru ove mape obeležen je kao trostruki nosilac (s)pomena nesvrstanosti. Najpre kao kolekcionarska zbirka koja je zahvaljujući dugogodišnjem boravku i kulturno-političkom angažovanju Vede Zagorac i Zdravka Pečara u Zapadnoj Africi postala muzej, a vremenom i mesto sećanja, mesto okupljanja afričkih i nesvrstanih zajednica, i mesto i dalje žive kulture legatorstva, zaveštanja, poklanjanja i darivanja predmeta kako od strane afričkih zvaničnika, ambasada, tako i jugoslovenskih putnika, radnika i kolekcionara. Potom, kao mesto koje čuva obeležja antikolonijalizma, kakvo je sidro koje se nalazi pored ulaza u MAU, ali i skulptura-instalacija Nikole Kolje Milunovića koja prikazuje mapu Afrike u rešetkastom gridu, na samom ulazu u MAU. Milunovićeva skulptura samom formom govori o jednom posve antikolonijalnom pristupu: afrički je kontinent „zarobljen” u kavez kolonijalne podele, kome prkosi sama tekstura mape i istaknute, priznate granice novooslobođenih afričkih država, ali i onih koje se za slobodu i nezavinost još uvek (1977) bore (vidi galeriju slika). I najzad, kao mesto koje se može vezati za obeležja nesvrstanosti u Beogradu povodom organizacije i pripreme IX samita Pokreta nesvrstanih 1989. godine, kada je izgrađena kupola MAU , koju usmena istorija pamti kao potencijalno mesto okupljanja delegacija zemalja učesnica IX samita, koje se usled zakašnjenja i otežanih uslova gradnje u to vreme na ovom mestu nije dogodilo.


Muzej afričke umetnosti – zbirka Vede i dr Zdravka Pečara predstavlja značajno i živo mesto na mapi nesvrstanosti koje teži da i danas aktivno preispituje sopstveno nasleđe i kulturu pamćenja nesvrstanosti različitim i brojnim heritološkim akcijama, kojima se pridružuje i ova mapa kao projekat MAU i baštinski plug-in izložbe Nesvrstani svet, organizovane u čast šezdesetogodišnjice Prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu.


život obeležja ispričala: Ana Knežević


Preporučeni linkovi:


http://mau.rs/sr/e-publikacije/354-muzej-afri%C4%8Dke-umetnosti,-konteksti-i-reprezentacije.html
http://mau.rs/sr/e-publikacije/1820-pri%C4%8De-o-autenti%C4%8Dnosti-poreklo-predmeta-u-muzeju...
http://mau.rs/sr/pro%C5%A1le-izlo%C5%BEbe/nyimpa-kor-ndzidzi-%E2%80%93-%C4%8Dovek-ne-mo...
https://www.academia.edu/45611834/Tragom_Vede_Zagorac_u_Muzeju_afri%C4%8Dke_umetnosti_
https://scindeks.ceon.rs/Article.aspx?artid=0023-51641861235K
http://mau.rs/sr/

galerija