Park prijateljstva

Prema predlogu Pokreta mladih gorana iz Beograda, koji su smatrali da događaj kakav je Beogradska konferencija treba obeležiti trajno, podignut je Park prijateljstva kao simbol borbe za mir u svetu i prijateljstva među narodima. Njihov projekat podržali su Savet za kulturu i Savet za urbanizam Narodnog odbora grada Beorgada. U njegovom centralnom delu dominira Aleja mira, arhitektonski uobličen drvored platana čije su sadnice sadili predsednici zemalja članica Pokreta nesvrstanih. Park prijateljstva nastavio je i u nastupajućim decenijama svoj život, te su brojni predsednici i zvanični posetioci naše zemlje doprineli sađenjem svog drva mira.

Prvo drvo u ovom parku zasadili su Mladi gorani, i to je bio hrast, simbol Pokreta gorana. Prvi predsednik koji je zasadio platan bio je šef delegacije Saudijske Arabije, princ Ibrahim Soveil, a drugi Habib Burgiba, predsednik Tunisa. Josip Broz Tito zasadio je 7. septembra 1961. platan, i taj se datum smatra zvaničnim početkom formiranja Parka prijateljstva. Platani su izabrani zbog svoje dugovečnosti kao simboli ideje nesvrstanih o uspostavljanju trajnog mira u svetu. Sadnice platana su postavljene na udaljenosti od osam metara da bi se na određenoj visini rasta spojile i tako formirale jedinstven zeleni niz koji je takođe nosio simboliku o povezanosti svih naroda kroz zajedničku ideju. Pored svakog zasađenog drveta postavljena je ploča sa imenom državnika i zemlje iz koje dolazi, godinom sadnje i latinskim nazivom drveta Platanus acerofilia. Kasnije su se platanima pridružili i bor, breza, lipa, javor, a Rolingstonsi su 2007. godine na ovom mestu posadili četiri sadnice sibirskog bresta.


Park prijateljstva može se posmatrati kao svojevrsni muzej mira na otvorenom. Zanimljivost predstavlja podatak da je Prva konferencija Pokreta nesvrstanih slavljena i obeležavana postavljanjem tradicionalnih simbola vlasti, kakvi su obelisk, triangl – piramida, grbovi i zastave zemalja, ali je njeno trajno obeležje i „živa uspomena” zapravo (p)ostao Park prijateljstva u Novom Beogradu, a pomenuti simboli su gotovo svi uklonjeni nakon završetka konferencije, jer su i postavljeni kao privremeni, a ne trajni objekti. Pored obeliska na Trgu Marksa i Engelsa i onog kod Brankovog mosta , povodom održavanja Prve konferencije Pokreta nesvrstanih, čije su ceremonijalne sednice održavane u blizini parka – u novootvorenom SIV-u, bila je planirana izgradnja još jednog obeliska u samom Parku prijateljstva. Njegova izgranja za tu priliku nije se dogodila, a postojeći obelisk pod nazivom „Večna vatra” podignut je 2000. godine (saznaj više na preporučenim linkovima).


Prvo idejno rešenje Parka prijateljstva izradio je inženjer Urbanističkog zavoda Beograda Vladeta Đorđević. Parkovska površina je tako rešena da interne staze formiraju pojedinačne parcele, u kojima bi svaka zemlja izložila svoje simbole, etnološka obeležja, kopije skulptura, specifične vrtne detalje i biljne vrste. Veličina svake parcele bi obuhvatala oko 50 do 100 kvadratnih metara, a njihov raspored bio bi takav da simulira geografsku udaljenost od Jugoslavije. Interne parcele su zamišljene kao mali „muzeji na otvorenom”, uređene prema projektu zemalja učesnica koje bi tako dale svoj doprinos uređenju Parka.


Konačno arhitektonsko-urbanističko rešenje Parka prijateljstva dobijeno je nekoliko godina kasnije. Prva nagrada dodeljena je prijavi pod šifrom Potez arhitekte Milana Pališaškog, a detaljnu analizu projekta pronađite u radu Ivane Vesković „Park prijateljstva u Novom Beogradu” koji na listi preporučenih linkova.


Godine 1989. kada je Beograd bio domaćin IX samita Pokreta nesvrstanih, pojavili su se predlozi koji bi oživeli upravo ideju niza muzeja na otvorenom, i u tom prostoru predstavili zemlje učesnice ove konferencije. Tadašnja štampa beleži postavljanje reprezentativne skulpture koju je posebno za tu priliku izradila čuvena kubanska umetnica Rita Longa. Iz Kaira je za tu potrebu pristigla i statua faraona Tutmozisa III, a štampa navodi da se očekuju i pokloni ostalih 6 glavnih gradova nesvrstanih zemalja, domaćina dotadašnjih samita. Dalje informacije o ovim umetničkim delima, kao i o njihovoj ulozi u ovom „muzeju na otvorenom” tokom IX samita PN-a 1989. godine do trenutka formiranja ove mape nismo pronašli. Ukoliko ih imate, slobodno doprinesite uobličavanju ove heritološke mape tako što ćete poslati fotografije, podatke, priče, sećanja na nesvrstani21@gmail.com.


Kao znamenito mesto za kulturno dobro Park prijateljstva utvrđen je 2014. godine.


Preporučeni linkovi:


http://beogradskonasledje.rs/arhiva-2/park-prijateljstva-u-novom-beogradu
http://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2016/11/park-prijateljstva.pdf
https://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/1450-605X/2011/1450-605X1112203V.pdf život obeležja ispričala: Ana Knežević

galerija